Dear visitor,

You have selected our website for Serbia - Serbian from United States - English. You would like to stay on this website?

Svojstva

Pero i žleb

Koje su prednosti pero i žleb profila u poređenju sa OSB pločama sa ravnim ivicama?

Kada se oblaganje vrši panelima sa ravnim ivicama, uvek se između ploča (na sve 4 strane) mora ostaviti dilatacioni zazor od 2-3 mm kada se one fiksiraju na oslonce.

Kada se koriste pero i žleb ploče sa ivicama obrađenim glodalicom (asimetrične 2 ili 4 strane), ovaj problem nije relevantan pošto pero i žleb profili u sebi već poseduju dilatacioni zazor od 1 mm, tako da nije potrebno proveravati da li su paneli pravilno usmereni te se na taj način štedi vreme.

Drugo, kada se koriste ploče sa ravnim ivicama za oplatu poda ili oblaganje zidova, paneli moraju da se oslanjaju na sve 4 ivice kako bi se smanjilo ugibanje i poboljšala krutost. To znači da duža ivica ploče mora da bude fiksirana na dodatnim osloncima (horizontalne prečke).

Kod oblaganja krova, umesto horizontalnih prečki postavljaju se H-spone da bi se smanjilo ugibanje između susednih panela, kao i dodatna ukrućenja kako bi se ukrutila celokupna konstrukcija. Sve to podrazumeva dodatan rad i troškove materijala, što bi bilo eliminisano kada bi se koristile pero i žleb ploče kod kojih samo kraće ivice moraju da leže na oslonicma.

Ponašanje kod vlage i kiše

Kako se OSB ploča ponaša kada je izložena uticaju vlage?

Kao i svaki proizvod od drveta, OSB ploča prikazuje blage promene dimenzija (skupljanje ili dilatacija po dužini/širini) kada je izložena promenama vlažnosti i temperature u okruženju.

Ovaj efekat se uzima u obzir prilikom projektovanja konstrukcije tako što se koriste dovoljno veliki dilatacioni zazori. Da bi se ograničili efekti promene dimenzija, postoje različite tehničke klase (tipovi ploča), tako da uvek bude odabrana odgovarajuća ploča zavisno od uslova date primene (spoljašnji zid, krov).

Opšte je pravilo da OSB ploče moraju uvek da budu zaštićene od direktnog kontakta sa vodom (kiša, sneg, infiltracije) tokom svih faza trajanja nameravanog načina primene - od skladištenja u skladištu do gradilišta, tokom transporta, postavljanja i svakodnevnog korišćenja dok traje životni vek objekta.

U slučaju da se betonska košuljica izliva na OSB potpatosnice, OSB podni paneli se obavezno prekrivaju vodootpornom membranom kako bi se sprečilo upijanje vlage tokom ovog mokrog postupka gradnje.

Koji su negativni efekti pojačane vlage na OSB ploče?

Pojačana vlaga obično pogoduje stvaranju i širenju gljivica i buđi unutar omotača zgrade ili na površini elemenata zgrade i njihovim spojevima u uslovima slabe ventilacije (uglovi prostorije, spoj zida i plafona, terase itd.), ali najvažnije je to da sadržaj vlage > 18% smanjuje nosivost drvenih konstruktivnih elemenata.

Sledeći efekti su povezani sa visokim sadržajem vlage u građevinskim materijalima:

  • veća deformacija usled bubrenja drveta i materijala na bazi drveta
  • veće izvlačenje (čupanje) usled naprezanja elemenata za pričvršćivanje (ekseri / zavrtnji / klamarice)
  • smanjuje se nosivost i stoga povećava deformacija pod statičkim opterećenjem
  • smanjuje se efikasnost ugrađene toplotne izolacije (mineralna vuna, kudelja, celuloza)

Šta treba uraditi ako neočekivana kiša vlaži OSB ploče koje su već instalirane kao podna konstrukcija, pregradni zid ili obloga krova?

Graditelj je u potpunosti odgovoran za svaku štetu koja nastane kao posledica neodgovarajuće zaštite građevinskog materijala od kiše u svim fazama izgradnje. Prema tome on je obavezan da predvidi i preduzme efikasne mere za sprečavanje takvih neprijatnih situacija.

Ali, ako ipak dođe do takve pojave, izloženi paneli i drveni elementi (nepokrivene grede, stubovi i rogovi) moraju odmah da budu prekriveni na najbolji mogući način kako bi se ograničeno njihovo kvašenje, a barice vode moraju da budu što pre osušene preduzimanjem podesnih mera.

Zaštita se uklanja tek kada prestane kiša i nema daljih prognoziranih padavina, tako da površina može ponovo da se osuši. Pre nastavka postavljanja, odvojeno iverje se uklanja brušenjem.

Koliko dugo OSB ploče mogu da ostanu nepokrivene (izložene) bez rizika da dođe do promena u pogledu krutosti i savitljivosti?

To zavisi od klimatskih uslova koji su za svaku zemlju različiti, zatim od tipa ploče i naravno, od trajanja i intenziteta neočekivanog kvašenja kišom, koje može da se kreće od trenutnog pljuska do neprestane višednevne kiše.

Na osnovu naših iskustava stečenih kroz ispitivanje izlaganjem atmosferskim uticajima (2 meseca), zavisno od upijanja vlage, OSB/3 i OSB 4 TOP mogu da izgube 20-25% čvrstoće i krutosti kada se ponovo osuše na sadržaj vlage < 18%, što je granična vrednost za ploče eksploatacione klase 2 (vlažni uslovi).

Sve dok ploče ne prelaze 18% sadržaja vlage, pretpostavlja se da nema kritičnog efekta u pogledu konstruktivne primene. Imajući gore izneto u vidu, prilikom postavljanja ne bi trebalo prevazilaziti maks. 8 nepokrivenosti konstrukcije (izloženost atmosferskim uticajima), pod pretpostavkom da dolazi samo do trenutnih pljuskova kiše.

Koliko dugo treba čekati da se već postavljene OSB ploče osuše (ako su navlažene kišom) pre nego što se nastavi sa postavljanjem?

Iz našeg iskustva, paneli koji su se navlažili usled normalne kiše (nekoliko sati) moraju da suše najmanje ceo jedan dan leti a 2-3 dana u toku jeseni, pod uslovom da taj dan (dani) bude/budu topli i sunčani, dakle ne mnogo vlažni.

Ponašanje u slučaju požara

Kako se kuće od drvene konstrukcije ponašaju u slučaju požara?

Drvo i ploče na bazi drveta su zapaljivi materijali.

Kada se propisno koriste u kombinaciji sa nezapaljivim materijalima, oni pružaju dovoljnu zaštitu konstruktivnih elemenata kuće (stubova, greda, podova), što ovim elementima omogućava da njihova nosivost ostane ista u toku dužeg vremenskog perioda.

Mnoga istraživanja koja su sprovedena radi unapređenja protivpožarnih propisa u vezi sa projektovanjem konstrukcija zgrada na dejstvo požara, potvrdila su da se drvo može bezbedno koristiti kao konstruktivni element ne samo u gradnji porodičnih kuća, već i za poslovne i višespratne stambene zgrade.

EGGER poseduje izuzetno iskustvo i može da ponudi ispitana vatrostalna i praktična rešenja za zidove i podove koji bezbedno odolevaju požaru u trajanju od 30-90 minuta. Na osnovu našeg iskustva, otpornost na požar u trajanju do 45 minuta može se postići i samo korišćenjem zapaljivih materijala, dok je za povišene zahteve u pogledu protivpožarne zaštite potrebno kombinovati ploče na bazi drveta sa nezapaljivim materijalima (kamena vuna, protivpožarne gipsane ploče, gipsane vlaknatice, površinske premaze sa protivpožarnim agensima itd.).

Dodatne informacije u vezi ispitanih vatrostalnih rešenja za zidove, krovove i podove mogu se videti na Egger-ovoj internet prezentaciji kao i na www.dataholz.com, istraživačkom programu u kome je učestvovala kompanija EGGER.

Kakvo je ponašanje OSB ploče u slučaju požara?

Standard EN 13501-1 određuje 7 reakcija na klase požara građevinskih proizvoda (poznato i kao Evro klase): A1, A2, B, C, D, E i F, od kojih A1 & A2 važe za nezapaljive.

Standardne ploče na bazi drveta (uključujući OSB) spadaju u Evro klase D i E. Reakcija na požar za Eurostrand OSB je sledeća:

OSB 2 (≥ 580 kg/m3):

  • klasa E (za debljinu t ≤ 12mm)
  • klasa D-s1, do (za t > 12mm)

OSB 3 (≥ 600 kg/m3):

  • klasa E (za t ≤ 8mm)
  • klasa D-s2, do (za t > 9mm, CWFT)

OSB 4 TOP (≥ 600 kg/m3):

  • klasa D-s2, do (CWFT)

Šta znači CWFT i kada se primenjuje?

Klasifikacija bez dodatnog ispitivanja "Classification Without Further Testing" (CWFT) je procedura ustanovljena za standardizovane proizvode, koja se bazira na obimnom istraživanju podržanom od strane proizvođača ploča na bazi drveta.

Klasifikacija se može se videti u tabeli 8 standarda EN 13986.

U načelu, to je metoda koja se koristi radi lakše identifikacije reakcije na klasu požara (Evroklasa) za ploče na bazi drveta u skladu sa standardom EN 13501-1, i odnosi se na ploče minimalne debljine 9mm i gustine p≥ 600 kg/m3, kada je reč o OSB pločama.

To za proizvođača znači da sve dok je proizvod u skladu sa zahtevanim vrednostima iz tabele 8, on neće morati da vrši dodatna ispitivanja na požar u okviru fabričke kontrole proizvodnje.

Ipak, za OSB ploče debljine manje od 9mm i gustine ispod 600 Kg/m3 (npr: OSB 2, sa deklarisanom gustinom p≥ 580 kg/m3), ne primenjuje se CWFT, tako da proizvođač mora da obavi ispitivanje ploče i obavezan je da deklariše vrednosti kao i da postavi oznaku Evroklase na ploči ili na ambalaži.

Šta znači “s” ili “d” u reakciji na klasifikaciju požara?

“s” označava stvaranje dima, a “d” potencijal stvaranja gorućih kapljica proizvoda.

Postoje 3 klase stvaranja dima (s1, s2, s3) i 3 klase gorućih kapljica (do, d1, d2).

OSB ploča klasifikovana kao CWFT (t ≥ 9mm i p≥ 600 kg/m3) spada u Evroklasu D-s2, do, što znači: normalno zapaljiva (D) – srednje stvaranje dima (s2) – nema gorućih kapljica (do).

Razlog zbog koga se potencijalu za stvaranje dima kod građevinskih proizvoda pridaje toliko značaja, jeste činjenica da su dim i gasovi koji se stvaraju pri sagorevanju glavni uzročnici smrti prilikom požara.

S druge strane, potencijal građevinskog materijala da stvara goruće kapljice je takođe značajan, pošto se time omogućava brzo širenje požara na druge materijale ili različite delove zgrade (tipično sa jednog sprata na drugi, putem fasade).

Značenje gorućih kapljica je sledeće:

  • do = kapljice koje se stvaraju sagorevanjem se gase samostalno do 10 sekundi od paljenja
  • d1 = kapljice se gase samostalno u do 10 sekundi u prvih 10 minuta
  • d2 = materijal gori sa kapljicama

Šta znače pojedinačno Evroklase?

Važeća klasifikacija koja se koristi u harmonizovanom Evropskom standardu EN 13501-1 za procenu reakcije na požar građevinskih proizvoda, potpuno se razlikuje od nacionalnih klasifikacija koje su se u pojedinim zemljama koristile u prošlosti, a kojima su se građevinski materijali obično klasifikovali u pogledu zapaljivosti, kao zapaljivi i nezapaljivi (sa različitim stepenovanjem počev od teško zapaljivih do slabo zapaljivih i visoko zapaljivih).

Da li se razlika između E-klase i D-klase može proveriti ispitivanjem na gradilištu?

Ne, to nije moguće.
Ispitivanje otpornosti prema požaru građevinskog materijala je striktno regulisano procedurama standarda i zahteva laboratorijske uslove koji se ne mogu oponašati empirijski na gradilištu.

Kako je moguće da se OSB/2 ploča debljine ≥ 15mm bolje ponaša u slučaju požara nego što je to slučaj sa OSB/3 pločom iste debljine?

To je zbog različitog postupka koji se primenjuje za ispitivanje i klasifikaciju proizvoda:

OSB 3 debljine ≥ 9mm i gustine p≥ 600 kg/m3 zadovoljava zahteve kriterijuma koji se koriste za CWFT, tako da se direktno klasifikuje kao “D-s2, do” korišćenjem tabele 8 iz standarda EN 13986. Vrednosti iz tabele 8 su rezultat intenzivnog istraživačkog programa EN, koji se sprovodio od strane Švedskog instituta za ispitivanje otpornosti na požar “SP BORAS” 2004. godine, kada je po nalogu CEN komiteta izvršeno uporedno ispitivanje velikog broja ploča odabranih od različitih proizvođača ploča na bazi drveta. Minimalni postignuti rezultati su dokumentovani kao reprezentativni za svaki tip proizvoda i od tada su prihvaćeni od strane celokupne drvnoprerađivačke industrije.

Klasifikacija “D-s1, do” za Eurostrand OSB/2 sa debljinom ploče > 12mm i gustinom p≥ 580 kg/m3 dobijena je i deklarisana kroz sopstveno ispitivanje kompanije EGGER. 2004. godine kada je ispitivanje završeno, za ispitivanje je bilo dovoljno da ploča bude usko fiksirana na A2 osnovu (mineralna vuna) tako da nije bilo puno kiseonika da ubrza sagorevanje i stvaranja dima. To je razlog zašto je indeks stvaranja dima tada bio “s1” (slabo stvaranje dima), što je bolje od “s2” (normalno stvaranje dima). Ali za debljine ≤ 12mm, rezultat ispitivanja doveo je do klasifikacije kao “E-klasa” za OSB/2, a to je takođe bila situacija i sa OSB/3 pločom za debljine 6-8mm.

Gljivice / propadanje / buđ

Da li OSB ploča pogoduje stvaranju i širenju gljivica ili buđi?

pritiska i temperature (oko 1500C), drveno iverje unutar OSB ploče je potpuno inertno i nikakvi patogeni u drvetu ne mogu da prežive taj postupak.

Do stvaranja buđi ne dolazi kada se ploče pravilno postavljaju u sistemima oblaganja otvorenim na difuziju i sa dovoljnom ventilacijom sistema krova ukoliko se zgrada konstantno zagreva i ako su spoljašnji zidovi u dovoljnoj meri toplotno izolovani a prostorije se redovno provetravaju prirodnim putem.

Da li OSB ploče mogu da budu pogođene termitima ili propadanjem usled insekata?

Da, moguće je.
Protiv termita OSB se tretira specijalnim hemijskim aditivima za zaštitu.

EGGER u ponudi ima OSB ploče tretirane protiv termita, koje se uspešno proizvode za Australijsko tržište od 2005. Ploče poseduju sertifikat Novog Južnog Velsa za H2 tretman.

U skladu sa standardom EN 335 (trajnost drveta), OSB nije ugrožen insektima u upotrebnim klasama 1 & 2. Nije potreban zaštitni tretman protiv insekata (osim termita) korišćenjem hemijskih aditiva.

Gustina

Koja je gustina OSB ploče?

Standard proizvoda za OSB (EN 300) ne pruža zahtevanu vrednost za gustinu.

Gustine za EGGER OSB se navode u tehničkim listovima proizvoda.

Njihov opseg je: OSB 2 ≥ 580 kg/m3, OSB 3 ≥ 600 kg/m3, OSB 4 TOP = 600-640 kg/m3

Da li gustina OSB ploče varira u zavisnosti od debljine ploče?

Da.
Što je debljina manja to je gustina veća, pod uslovom da minimalna gustina svakog tipa ploče odgovara vrednosti iz tehničkog lista proizvoda.

Šta je prednost veće gustine OSB ploče?

Gustina je osobina koja je povezana sa mnogim drugim osobinama OSB ploče kao što su:

  • Čvrstoća i krutost
  • Ugradna čvrstoća elemenata za pričvršćivanje
  • Otpornost na požar
  • Propustljivost vazduha
  • Otpornost na difuziju vodene pare
  • Zvučna izolacija

Sve ove osobine se poboljšavaju sa porastom gustine.

Formaldehid

Da li formaldehid (HCHO) sadržan u ploči može da ima uticaja na zdravlje čoveka?

Puno drvo u prirodnom stanju sadrži male količine formaldehida u proseku < 0,03ppm.

Ploče sa niskim sadržajem formaldehida (E1 klasa, kako je definisano standardom EN 300), nisu proizvodi opasni po ljudsko zdravlje.

Sadržaj HCHO takvih ploča je ograničen na maksimalno 8mg/100g ploče sušene u peći (singularna vrednost). Dodatno, statistički izveštaj fabričke kontrole proizvodnje mora da dokaže da pokretni polugodišnji prosek perforatorske vrednosti (EN 120) ne prelazi 6,5mg/100g.

Ako se koristi metoda komore za određivanje sadržaja formaldehida (u skladu sa 717-1), onda vrednost emisije u stanju mirovanja HCHO mora da bude ≤ 0,124mg/m3 okolnog vazduha (ili < 0,1ppm). Ploče kod kojih sadržaj HCHO prelazi ove vrednosti spadaju u klasu formaldehida E2.

Evropski proizvođači ploča na bazi drveta su se dobrovoljno obavezali da na tržište isporučuju isključivo E1 ploče.

Šta znači OSB sa vezivom bez formaldehida?

OSB ploče sa vezivom bez formaldehida se proizvode korišćenjem smole koja proizvodu ne dodaje formaldehid, kao što je PMDI (polimerni difenilmetan diisocijanat).

Iako postojeći standard proizvoda EN 13986 zvanično ne priznaje takvu klasu (sadržaja) formaldehida i govori samo o klasama E1 i E2, većina proizvođača „reklamira“ svoje OSB ploče sa vezivom bez formaldehida pod svojim brendom (npr: E0, TOP, ECO, F****), govoreći da je sadržaj HCHO < 0,03ppm u skladu sa EN 717-1, što odgovara prirodnom sadržaju formaldehida u punom drvetu.

Škripanje

Da li je tačno da podovi u kućama od drvenih konstrukcija obično škripe?

Ne, škripanje se jednostavno sprečava ako se slede sleće preporuke:

  • Pravilan izbor ploča, u pogledu tipa i debljine
  • Pravilno kondicioniranje ploča pre postavljanja
  • Korišćenje preporučenih elemenata za pričvršćivanje
  • Ostavljanje dovoljno velikih dilatacionih zazora
  • Birajte uglavnom pero i žleb ploče sa lepljenim ivicama
  • Koristiti drvo sušeno u sušionici za noseće grede (u ≤ 20%)
  • Koristiti grede sa propisanim poprečnim presekom i rasponom na osnovu statičkog proračuna

Šta stvara škripanje?

Škripanje obično nastaje usled:

  • Naprezanja elemenata za pričvršćivanje usled bubrenja (povećanja debljine) ploča kao posledica porasta sadržaja vlage
  • Nedovoljno ostavljenih dilatacionih zazora između susednih panela kada se fiksiraju na oslonce. To može da dovede do trenja panela usled širenja ploče po dužini i širini, u kombinaciji sa povećanjem sadržaja vlage.