Primena

OSB se uglavnom koristi u novogradnji kuća od drvenih konstrukcija sa standardnim ili visokim zahtevima u pogledu uštede energije (nisko-energetske, pasivne ili kuća nulte energije), ali takođe i za renoviranje postojećih kuća, za adaptaciju tavana i/ili nadogradnju.

Ali postoji i veliki broj dodatnih mogućnosti primene proizvoda, kao što je izrada konstrukcijskih I-nosača sa OSB-rebrima, betonskih oplata, ograđivanje gradilišta, pravljenje bina, bilborda, ormara, polica, garaža, baraka na gradilištu, sajamskih štandova, ostava, boksova za životinje, itd. - drugim rečima, svuda gde je potrebna kruta i jeftina ploča za primenu u unutrašnjem prostoru ili ograničenu primenu na otvorenom.

OSB se koristi za ukrućenje ili kao noseća komponenta glavnih konstrukcijskih elemenata kod kuća od drvenih konstrukcija:

• Zidovi (spoljašnji / unutrašnji) → zidne obloge na stubovima
• Podovi → pokrivanje podnih konstrukcija na nosačima (potpatosnica), kruta podloga za oblaganje poda kod plivajućih podova i/ili podnih konstrukcija
• Krovovi → krovne obloge na rogovima (kruta podloga za pokrivanje krova) ili ispod rogova
• Stepenište → stepenici (kruta podloga za pokrivanje stepenika)

OSB 3 ili OSB 4 TOP se može postaviti kao spoljašnja oplata ali samo ako se pokriva dodatnim omotačem kao što su spoljašnje obloge (ventilirane ili neventilirane fasade) ili krovni pokrivači (asfaltna šindra, limeni krov, glineni/betonski crep itd). Nije dozvoljeno ostaviti OSB izložen (nezaštićen) atmosferskim uticajima!

Da, mogu se koristiti ploče na bazi drveta sertifikovane kao eksploataciona klasa 3 (spoljašnja primena).

Dilatacioni (za širenje) zazori su uzani procepi koji se ostavljaju između spojeva panela kada se OSB ploče sa ravnom ivicom fiksiraju na oslonce, kako bi se izbegla pojava dilatacionih naprezanja na ivicama ploče što može dovesti do izvijanja i stvaranja neprijatnog škripanja.

Dilatacioni zazori ploči omogućavaju nesmetano širenje pre dostizanja ravnotežne vlažnosti, što se može dogoditi ako paneli nisu pre postavljanja bili kondicionirani na klimatske uslove u mestu krajnje primene. Imati u vidu sledeća pravila:

1. Mora se ostaviti dilatacioni zazor od 2-3mm između svih susednih ploča kada se fiksiraju na oslonce; zazor mora kontinualno da prostire duž sve 4 ivice svakog panela
2. Dilatacioni zazor od 15mm mora uvek da se ostavi po obimu prostorije, između ploča za pokrivanje poda i zidova, ako se koriste pero i žleb ploče; ako se koriste ploče sa ravnom ivicom, dilatacioni zazor može da bude manji i potrebno ga je proračunati
3. Ostavlja se dilatacioni zazor od 25 mm od poda kada se ploče fiksiraju na stubove, za oblaganje zida
4. Permanentni elastični dilatacioni zazor od 10 mm se obezbeđuje na svakih 10m neprekinute obloge (pod, krov, zid)

Za više detalja u vezi pravilnog postavljanja panela poštovati uputstva proizvođača.

Kada se fiksira OSB, treba prevashodno koristiti galvanizovane zavrtnje za drvo (samobušeće ili samourezujuće), spiralne / narezane eksere ili klamarice. Ekseri sa glatkim telom su manje podesni zbog slabije otpornosti na izvlačenje.

Sledite opšta uputstva za ugradnju proizvođača OSB ploče u vezi sa izborom elemenata za pričvršćivanje i razmaka fiksiranja.

Da. Kada 2 ploče treba da budu pričvršćene jedna za drugu - na primer kod dvoslojnog plivajućeg poda - moguće je primeniti lepljenje. Permanentno elastični adhezivi na bazi poliuretana ili silana su podesni za to.

Brušene ploče su bolje da se koriste kod lepljena. Kada se koriste nebrušene ploče, obavezno malo išmirglati površinu pre nanošenja veziva kako bi se povećala adhezija lepka.

Izuzetak predstavlja EGGER OSB 4 TOP, jer se koristi lepak tipa Purbond HB 180/440/530.

Osnovne ploče moraju da budu ravne, čvrste i suve, bez bilo kakvih odvojenih delova ili mrvica, čiste od ulja, prašine i nečistoće.

Adheziv se može aplicirati bilo premazom po celoj površini korišćenjem nazubljene mistrije ili "u nizu" prskanjem pištoljem, to znači u uzdužnim kontinuiranim linijama na rastojanju 120-150mm.

Da, ali da bi se izbegla pojava vidljivog neželjenog „izbijanja fleka“ od oslonca, preporučujemo da se koristi brušeni OSB panel i da se nanesu 2-3 tanka sloja osnovnog premaza pre nanošenja maltera ili boje.

Takođe preporučujemo da se izvrši „test bojenja“, kako bi se proverila kompatibilnost sastojaka iz boje i drveta.

Naravno. Drveno iverje u površinskom sloju ploče “obogaćuje” i daje zidovima ili podovima onaj topli i rustični izgled prirodnog drveta.

Za bolji vizuelni izgled i površine bez prašine, preporučujemo korišćenje brušenih panela sa perom i žlebom koji se mogu jednostavno premazivati providnim ili pigmentnim lakovima za drvo.

Preporučujemo da se u svakom slučaju koriste permanentno elastični drveni adhezivi bez vode (na bazi poliuretana) kada se masivni parket lepi na OSB podlogu, kako bi se sprečilo preterano skupljanje parketa usled upijanja vlage iz veziva.

Nije potrebno ponavljati da površina podloge (OSB) mora da bude apsolutno suva, stabilna i bez prašine, nečistoće, masti i bilo kakvih odvojenih delova ili mrvica.

Postavljanje ETICS (DEMIT) na spoljašnje zidove zgrade se obično prvo izvodi lepljenjem izolacionih ploča (kamena vuna, EPS) na zidove adhezivnim malterom (na bazi cementa), i zatim dodatnim mehaničkim fiksiranjem pomoću moždanika.

Kada se postavlja na zidove građene opekom, betonom ili gasbetonom (Ytong), upotreba moždanika je primerena ali u slučaju OSB ploča oni se jednostavno ne mogu koristiti jer je element na koji se fiksiraju suviše tanak da bi se oni ankerisali.
U tom slučaju, mehaničko fiksiranje nije moguće i izolirajuće ploče bi trebalo samo lepiti.

Za izbor odgovarajućeg adheziva raspitajte se kod proizvođača ETICS (DEMIT) sistema.

Kako bi se izbegla oštećenja koja nastaju kao rezultat akumulacije kondenzata unutar građevinskih materijala, EGGER preporučuje sisteme otvorene na difuziju kod spoljašnjih zidova i krovova.

Jedan tipičan takav sistem za eksterne zidove kuća od drvenih konstrukcija sastoji se od OSB zidne obloge sa unutrašnje strane i oplate od proizvoda koji dopušta difuziju / propušta paru (kao što je DHF ili drvene vlaknatice) sa spoljašnje strane stubova.

Ako se odabere sistem zatvoren na difuziju (na primer sa OSB sa spoljašnje i unutrašnje strane), izolacija zida se obično izvodi primenom eksterne termalne izolacije kompozitnog sistema (ETICS, DEMIT), gde izolaciju čini mineralna vuna ili EPS / ekspandirani polistiren (najčešće).

Pošto je fasadna mineralna vuna hidrofobna (to znači da propušta paru da izađe napolje ali ne dozvoljava da vlaga prodre unutra), verovatno neće doći do kondenzacije kada se koriste ovi proizvodi, tako da se preporučuje primena mineralne vune.